|
ПАКЛЕНА ПОМОРАНЏА
После потопа птице пакла почеше певати. Прва птица певаше:
„Паде Пелен падалица
поче песма покајница
планет поста прскалица
паде падалица”
Потом планету почеше прождирати пожари. Планине плануше, па полегоше. Пресахнуше потоци. Посвуда покуљаше петролејски, плински пламенови. Прокључавши попут пламене пећи планета постаде права паклена поморанxа. Посред подна поста поноћ, посвуда преовлада помрчина.
Почеше племенски покољи.
Прадавне полисе продрмаше потреси. Падоше позлаћене палате погане поштарске престонице – Праполиса, познате постојбине порока, прибежишта превараната.
Пустињски пророци понављаху: „После пропасти позлаћене престонице почеће период педесетогодишњег проклетства. Помор. Преплашене пучке психе послаће последње покајничке погледе према плавој пучини, па престати пулсирати. Плануће попут папира. Пресвисле популације постаће прво пепео, па потом прах. Прст прашине прекриће преостатке природе. Постаће Планета права пустиња.”
Прадавним пророцима, притом, промаче примарни податак – пустиња, попут петог печата, прикриваше психе побијених праведника. Пророци просто превидеше праву природу пустиње. Песак поседује потпуне персоналне податке – повесне параметре постања, прецизан попис презимена. Песак представља персонификацију привремено! помрлих планетарних психа. Песак пулсира!
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
|
|
Професор Паштровић |
|
Плаво писмо |
|
На прозу - садржај
|
|
Контакт: ok.koral@gmail.co |
|
На почетну |
