|
Ненад Басарић Виктор Б. и друге... |
|
Posvećeno ratnim veteranima ludila...
Pukovnik Viktor Bukowski dojezdio je na belim krilima vitkog, mudonogog jarca Gašpara. - Whiskey? - pitao je redovnik (sveštenik). Stajao je bos i nafrakan u sred silne srče držeći Kolt kalibra 45 prislonjen na vrat lepotice iz Januara (Playboy). “Whiskey”, odgovorio je punokrvni oficir i zagledao se u Gašpara primećujući na njegovim ušima prve neodoljive znake proleća. Gašpar se razmahao tim strašno prljavim, rascvetalim ušesima i neugodan miris je dopro do osetljivih nosnica. - Jao! - rekla je devojka, nakon čega je bezglasna pauza zauzela sve od govorne funkcije. Zlatno-žuta alkoholna tečnost povraćala je snagu, a radnici podižu skele od kojih ubrzo nastaju Vrata. Taj EXIT, utvrđ|en je i neminovan. Odstupnica za vreme gladnih godina. Moglo bi se reći da je kasarna na Jugu daleko bolje opremljena, savremenija, praktičnija, ali čar Istoka je u neodgovornoj nepredvidljivosti. - Želite i vi? - obraća se Bukowski lepotici. - Vi ste zver pukovniče, kaže ona - Ipak, prihvatam od srca - dodaje. “Od srca - srcu”, kaže redovnik izražajno i na krvavim stopalima napušta šatorsko krilo pod kojim se sve odigrava. Noć je tiha, a lepet sove u letu stvara kovitlace sitne i suve pra{ine po putu kojim putuju sve nove i nove kolone ka frontu. - Da li se tamo daleko vode borbe? - pita ona... |
|
На прозу - садржај
|
|
Контакт: ok.koral@gmail.com |
|
На почетну |
